MASTITIS

Prim. dr Miloš Počekovac

Prof dr Ljiljana Bukarica

Dr Gordana Lukić

Šta je mastitis?

Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji mastitis je zapaljenje tkiva dojke koje može ili ne mora biti povezano sa bakterijskom infekcijom.

Postoje različite vrste mastitisa:

Neonatalni mastitis

Neonatalni mastitis je retka, akutna bakterijska infekcija tkiva dojki. Obično se javlja na jednoj dojci, ali je moguće da su infekcijom zahvaćene obe dojke. Javlja se nekoliko dana posle rođenja, obično tokom pre dve nedelje i manifestuje se otokom, crvenilom i povišenom telesnom temperaturom (2). Najčešći uzročnik je Staphylococcus aureus, mada ponekad može biti i Escherichia coli, Streptococcus grupe B, Peptostreptococcus, Bacteroides. U ranoj fazi, antibiotici (flukloksacilin) mogu kontrolisati infekciju međutim, ako postoji na ultrazvuku  lokalizovana kolekcija potrebno je da se uradi  incizija (3). Iako je  lako u ovoj fazi razvitka uraditi eksciziju kompletne promene, takva procedura obično dovodi do sekundarne amastije. Takođe treba izvegavati inciziju oko bradavice, ukoliko je to moguće, i uraditi samo aspiraciju iglom i sprovesti antibiotsku terapiju

Kožni mastitis

Celulitis je retka infekcija dojki koja teško može razlikovati od inflamatornog raka dojke ili benignih eritematoznih promena na dojkama. Bol je istaknuta karakteristika celulitisa  povezana  sa eritemom, otokom i toplinom. Lečenje je antibiotikom.

Epidermoidne ciste su diskretni čvorovi u koži, koji se često nazivaju lojnim cistama odnosno ateromima. Ove ciste su uobičajene u koži dojke i mogu da se inficiraju, formirajući lokalne abscese (slika ) koji se najbolje tretiraju malim rezom i drenažom, a ne aspiracijom, jer je materijal u abscesu previše debeo da bi se aspirirao.

mm1
Stanje nakon incizije
mm2
Inflamirana epidermoidna cista

Supurativni hidradenitis je hronično zapaljenje koje osim glutealnog, perianalnog, ingvinalnog dela može zahvatati i regiju kože bogate apokrinim znojnim žlezdama u predelu aksile i submamarnog dela. Može nastati infekcija sa stvaranjem abscesa kože donje polovine dojke kao i aksila. Češće se javlja kod pušača. Terapija podrazumeva održavanje higijene navedene regije, dugotrajna primena antibiotika, a u slučaju stvaranja abscesa i hirurška ekscizija.

Pirsing na bradavici

Stavljanje minđuše na bradavice može dovesti do subareolarnog abscesa dojke i povremenih infekcija bradavice, posebno kod pušača . Jedna studija je ukazala na to da je pirsing bradavice bio značajan faktor rizika za subareolarni apsces dojke  a posebno kod pušača

Pilonidalni sinusi

Pilonidalni sinusi bradavice prijavljeni su kod stilista kose i čuvara ovci, jer su opuštene dlake prodirale u kožu i mogu dovesti do upale i infekcije

Laktacioni mastitis

Mastitis je najčešće javlja posle porođaja tokom druge i treće  nedelje, a većina studija je pokazala da se između 74% i 95% slučajeva javlja u prvih 12 nedelja. Međutim, može se desiti u bilo kojoj fazi laktacije, uključujući i drugu godinu. Absces dojke je takođe je najčešći u prvih 6 nedelja posle porođaja, ali se može pojaviti i kasnije.

Laktacioni mastitis se javlja kod 2,5% dojilja.

Postoje dva osnovna uzroka za nastajanje mastitisa: staza mleka i infekcija.

Staza mleka se javlja kada mleko ne može adekvatno da se isprazni iz dojke. Ovo se može dogoditi kada je ubrzano stvaranje mleka nakon dojenja ili u bilo koje vreme kada odojče ne uzima već stvoreno mleko.

Uzroci koji dovode do staze su neefikasno dojenje, loša povezanost odojčeta sa dojkom, neravnomerna učestalost i vreme dojenja i blokada mlečnih kanala. Mehanički faktori kao što su kratak frenulum kod odojčeta (ankiloglosija), čvrsti i uski grudnjaci mogu dovesti do staze mleka.

Kako bi se izbegla mlečna staza, najbolje je započeti sa dojenjem neposredno nakon porođaja.

Džejms Nelson 1753.god.

Ukoliko se opstrukcija ne otkloni putem masaže ili intezivnog dojenja, dolazi do progresije u sledeći stadijum tzv. neinfektivnu infamaciju koja se karakteriše bolom i otokom u predelu opstrukcije, eritemom kože dojke. Kulture mleka uzete u ovom stadijumu su sterilne ali je povećan broj leukocita (preko 1 000 000/ml mleka).

Tomsen i autori 1984.god. izmerili su leukocite i bakterije u mleku sa kliničkim znacima mastitisa i predložili sledeću klasifikaciju koja je prikazana u tabeli:

staza mleka
neinfektivni mastitis
infektivni mastitis
<106 leukocita
>106 leukocita
>106 leukocita
<103 bakterija
<103 bakterija
>103 bakterija
Terapija
stalno dojenje
dodatno uklanjanje mleka nakon dojenja
uklanjanje mleka i antibiotici

Ako i dalje ne postoji adekvatno uklanjanje mleka neinfektivni mastitis prelazi u infektivni mastitis, a potom može doći i do formiranja abscesne kolekcije.

Kod infektivnog mastitisa najčešći uzročnik je koagulaza pozitivni Staphylococcus aureus, a potom i S.albus, S.epidermidis. Ostali uzročnici su retki: beta-hemolitički Streptococcus (streptokok iz grupe A ili grupe B) ili Escherichia coli, kao i meticilin rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA) (7). Mastitisi nastali kao posledica infekcije tuberkulozom, kandidom, kriptokokom, tifusnom groznicom su izuzetno retki.

Infekcija je najčešća u prvoj trudnoći  i tokom prvih 6 nedelja dojenja, ali može da se javi i po prestanku dojenja. Studije su pokazale da žene koje su se porodile između 21. i 35. godine života imaju veće šanse da razviju mastitis od žena ispod 21. ili iznad 35. Godine (8), a najučestalije između 30-34. godine (9). Stres, umor, trauma bradavice su predisponirajući faktori za nastanak mastitisa.

Nepravilna tehnika dojenja i trauma  bradavice tokom  dojenja dovodi do otoka  i povećanja broja bakterija na koži dojke. Bakterije dobijaju pristup dojkama kroz macerisanu bradavicu i inficiraju  odvodne segmente.

Dijagnoza se zasniva na kliničkim simptomima i znakova za upalu. Ultrasonografijom dijagnostikujemo gnojnu kolekciju.

Klinički znaci  su bol, crvenilo, otok, dojka je otečena, topla, osetljiva i eritematozna; ako se razvije absces može biti prisutna tvrda tumefakcija, fluktuacija sa izdignutom masom, sjajnom i crvenom kožom. Može se javiti i  aksilarna limfadenopatija.  Pacijentkinje  mogu biti toksične sa povišenom telesnom temperaturom, tahikardijom i leukocitozom. Antibiotici dati u ranoj fazi (pre nastanka abscesa)  obično kontrolišu infekciju i zaustavljaju nastanak abscesa.

Kod pacijentkinja čije se stanje brzo ne poboljšava uz odgovarajuću terapiju antibiotikom, zahtevaju ultrazvučnu dijagnostiku, kako bi se utvrdilo da li je gnoj prisutan ili da se isključi druga etiologija  Laktaciona dojka, kao i bilo koje drugo inficirano tkivo, lokalizuje infekciju formiranjem barijere granulacionog tkiva. Ona  postaje abscesna kapsula, koja se puni gnojem (1)

Ako je absces evidentan na ultrasonografiji, a koža nije oštećena ili nekrotična, absces može biti aspiriran. Kombinacija  aspiracije i oralnih antibiotika je obično efikasna u rešavanju lokalnog nastanka abscesa i  tretman je  izbora za većinu abscesa dojke . Aspiraciju treba ponoviti svakih 2 do 3 dana, sve dok se u špricu dobija gnojna kolekcija. Karakteristično je da tečnost  koja se dobija nakon aspiracije od gnojne postaje serozna i na kraju mlečna. Ako je koža nad abscesom oštećena i gnoj se površno vidi na ultrasonografiji, uz lokalni anestetik potrebno je načiniti mali rez na mestu najveće fluktuacije, (slika ) . Ispiranje i toaleta rane je svakodnevna sve dok se koža sama ne zatvori. Ako je koža nad abscesom očigledno nekrotična, nekrotičnu kožu treba ekscidirati. Kod većih laktacionih abscesa koji zahvataju čitavu dojku potrebna je drenaža pod opštom anestezijom. Dojenje je potrebno nastaviti ako je to moguće, jer se time omogućuje prohodnost kanala i pomaže u rešavanju infekcije. Odojčad ne oštećuju bakterije u mleku, niti određeni antibiotici(fluklokacillin, amoksicilin-klavulanat ili eritromicin). Pacijentinje koje imaju inciziju i drenažu dojki nakon opšte anestezije, češće prestaju sa dojenjem u poređenju sa onima kod kojih je učinjen mali rez ili aspiracija i antibiotska terapija.

Prikaz slučaja

Pacijentkinja 28 godina, 2 meseca nakon porođaja napipala promenu u levoj dojci promera oko 5cm. Ultrazvučno  na dubini od oko 10mm od površine kože vidi se nepravilna gusta tečna kolekcija, debelog zida, hipoehogenog i nepravilnog zida debljine do 7mm. Okolno tkivo je difuzno hipoehogenije.

Učinjena aspiraciona punkcija i i dobijen gust gnojni sadržaj.

Sadržaj poslat na bakteriologiju i dobijeno je da se radi o meticilin-rezistentnom Staphyloccocus aureus – MRSA.

 Ordinirana odgovarajuća terapija.

Pacijentkinja 42 godine, deset dana nakon prvog porođaja sa povišenom telesnom temperaturom mastitisom desne dojke koji se proširio i na levu dojku, kao i na desni hemitoraks i lumbalni predeo. Započeta antibiotska terapija Mipecidom ali zbog alergijske reakcije promenjena na Longacef i Vankomicin.

Sedam dana ultrazvučno pregledana, bez gnojne kolekcije, da bi se potom formirala abscesna kolekcija (bris:Staphyloccocus aureus).

Učinjena incizija na mestu fluktuacije, spoj gornjih kvadranata.

PREDISPONIRAJUĆI FAKTORI ZA NASTANAK MASTITISA
godine
najučestalije između 30-34. godine
broj porođaja
prvorotke češće dobijaju mastitis
prethodne epizode mastitisa
ishrana
adekvatan unos antioksidanasa, vitamina E i vitamina A smanjuju mogućnost nastanka mastitisa
stres i umor
žene koje imaju bol i povišenu temperaturu osećaju umor ali nema dovoljno dokaza da je uzrok mastitisu
trauma dojke ili bradavice
trauma iz bilo kog razloga može oštetiti tkiva i kanale mlečne žlezde i dovesti do mastitisa
nepravilna tehnika dojenja
dovodi do otoka i povećanja broja bakterija na koži dojke. Bakterije dobijaju pristup dojkama kroz macerisanu bradavicu i inficiraju odvodne segmente.
nagli prestanak dojenja i prekomerno stvaranje mleka
dovodi do staze mleka i mastitisa
pritisak na dojke
uski grudnjaci,pojas u kolima
geneteski faktor
pozitivna porodična anamneza, HLA-human leukocyte antigen status
imuni faktor
nizak nivo mlečnih ćelija nizak nivo mlečnog laktoferina nizak nivo mlečnog lizozima

Mastitis van laktacije

Mastitisi koji se javljaju van laktacije mogu zahvatati tkivo dojke u centralnom kvadrantu ili periferno (3).

Periareolarna infekcija najčešće se javlja kod mladih žena oko 32. godine. Češće se javlja kod pušača cigareta. Osnovni patološki proces je periduktalni mastitis. Uzrok može biti aerobne i anaerobne bakterije, autoimune bolesti. Može da se javi kao infekcija oko areole sa ili bez prisustva tumefakcije ili kao abscesna kolekcija ili kao periareolarna fistula. Česta je i reaktivna limfadenopatija. Pacijentkinje bez tumefakcije treba lečiti antibioticima. Ukoliko izostane pozitivan odgovor potrebno je uraditi ultrazvučni pregled kako bi se utvrdilo da li postoji gnojna kolekcija. Ukoliko postoji absces potrebno je da se uradi aspiracija iglom i antibiotska terapija ili načiniti inciziju. Nakon smirenja upale kod pacijentkinja starijih od 35 godina trebalo bi uraditi mamografiju, jer vrlo retko može doći do kombinacije infekcije i duktalnog karcinoma in situ. Kod polovine pacijenatkinja sa periareolarnom infekcijom dolazi do ponovnih epizoda infekcije. Jedini efikasan dugoročni tretman za ove žene jeste hirurško uklanjanje svih kanala.

Fistula duktalnog kanala

Fistula duktalnog kanala je komunikacija između kože, obično u periareolarnom predelu i glavnom retroareolarnom kanalu dojke. Fistule se najčešće javljaju posle incizije abscesa, iako se mogu javiti nakon spontanog pražnjenja perioreolarne zapaljenske mase ili nakon biopsije periduktalnog mastitisa. Pacijentkinje se obično žale na učestale epizode spontane evakuacije abscesne kolekcije iz duktalnog kanala preko kože. Terapija je hirurška i sastoji se od otvaranja fistule ili ekscizije.

Periferni absces dojki

Periferni vanlaktacioni abscesi su ređi od periareolarnih abscesa. Obično se povezuje sa različitim bolesnim stanjima, kao što su dijabetes, reumatoidni artritis, kod pacijentkinja koje su pod terapijom kortikosteroidima i nakon traume. Staphylococcus aureus je obično prisutan, ali neki abscesi sadrže anaerobne organizme. Periferni abscesi su tri puta češći kod žena u premenopauzi nego kod  žena u menopauzi ili postmenopauzi. Mamografija je obavezna kod žena starijih od 35 godina da bi se isključila mogućnost postojanja duktalnog karcinoma in situ. Terapija abscesa je ista, aspiracija ili incizija i drenaža

Granulomatozni lobularni mastitis

Retka hronična inflamatorna bolest prvi put opisana 1972. godine od strane Keslera i Voloka (10). Etiologija nije poznata, mada se predpostavlja da je uzrok autoimuni proces, neotkriveni mikroorganizmi, upotreba oralnih kontraceptiva ili reakcija na porođaj. Granulomatozni lobularni mastitis se predstavlja kao čvrsta tumorska masa, koja se često ne razlikuje od raka dojke. Mogu se javiti uvlačenje  bradavice i formiranje sinusa. Regionalna limfadenopatija može biti prisutna u do 15% slučajeva (11). Mogu se javiti kao višestruki, recidivantni apscesi. Takođe je teško razlikovati od infektivnog mastitisa i inflamatorne bolesti dojke.

Neki pacijenti opisuju mekotkivnu ili bolnu osetljivu promenu, a koža iznad promene je ulcerisana . Može se javiti  u bilo kom kvadrantu dojke, ali je retko bilateralno (12). Najčešće su mlade žene, često u roku od 5 godina nakon porođaja . Za razliku od periduktalnog mastitisa, to je uobičajeno kod azijskih, a ne kod žena bele rase. Ovo stanje može biti povezano sa hiperprolaktinemijom. Retki prijavljeni uzroci granulomatoznog mastitisa uključuju deficit alfa-1 antitripsina i Vegenerovu granulomatozu (3). 

Dijagnoza se postavlja kor biopsijom ili hirurškom ekscizijom.

Lečenje podrazumeva uspostavljanje dijagnoze i posmatranje, bez bilo kakvog posebnog lečenja, jer se stanje obično polako rešava tokom 6 do 12 meseci. Svaki apscesi, koji se razvijaju, zahtevaju aspiraciju ili mini-rez, i drenažu. Postoji jaka tendencija da se ovo stanje ponovi, ali se na kraju spontano rešava bez terapije. Steroidi su testirani, ali bez posebnog uspeha. Neki autori navodi da je lokalna ekscizija sa ili bez kortikosteroidne terapije daje najbolje rezultate (13).

Farmakološki tretman bakterijskog mastitisa

Dojilje nerado uzimaju lekove jer nemaju dovoljno informacija da li su lekovi štetni za plod i majku. Ovaj strah je opravdan, a potrebno je da lekari i porodilje budu upoznati sa lekovima koji mogu da se uzimaju tokom dojenja. Bakterijski mastitis je indikacija za primenu antimikrobnih lekova i analgetika. Svetski (16, 1) i domaći vodiči (17) daju preporuke koji antibiotici mogu da se primene tokom laktacije, kod kojih je potreban oprez, ali zbog ozbiljnosti patogena moraju biti primenjeni i koji ne smeju da se primene. Naš Nacionalni vodič za racionalnu primenu antibiotika (2018) preporučuje da se sledeće grupe antimikrobnih lekova ne primenjuju tokom dojenja: fluorohinoloni (npr. ciprofloksacin, levofloksacin, moksifloksacin, ofloksacin i dr.), hlormafenikol, sulfonamidi (npr. sulfametoksazol+trimetoprim), tetraciklni i sa oprezom metronidazol (17). Oprez je potreban i kod antimikrobnih lekova koji prelaze u mleko u značajnom procentu: kolistin, linezolid i tigeciklin. Kako su ovo rezervni antibiotici, mogu da se primene ako je izolovani uzročnik mastitisa osetljiv samo na njih. Uroantiseptik, pipemidna kiselina je kontraindikovan tokom dojenja.

Antibiotici

Australijski vodič predlaže primenu antibiotika kod porodilja kod kojih se simptomi mastitisa ne smiruju posle 12 do 24 sata primene nefarmakoloških mera (gore navedene) ili ako su simptomi mastitisa na početku umereni i teški (16). Peroralne antibiotike treba primenjivati  najmanje 5 dana. Poboljšanje stanja se očekuje posle  2 do 3 dana lečenja peroralnim antibiotikom. Ako je poboljšanje sporo, treba uzrokovati mleko i uraditi kulturu i antibiogram, pa potom primeniti antibiotik na koju je izolovani patogen osetljiv.  Tokom primene antibiotika porodiljama, potrebno je da se obrati posebna pažnja na bebu, tj. na eventualnu pojavu neželjenih dejstava antibiotika. Tako je moguća promena  gastrointestinalne flore deteta sa simptomima kao što je dijareja i povraćanje, a moguća je i pojava  kožnog osipa. Ukoliko se kod porodilje  pogorša stanje  ili dođe do pojave   sepse, neophodna je intravenska primena antibiotika.  Intravenska primena antibiotika treba da traje  najmanje 48 sati ili dok se ne dođe do značajnog kliničkog poboljšanja. Na tablici br. prikazani su antibiotici koji se preporučuju u lečenju mastitisa

Izbor antibiotika i dozni režim u lečenju mastitisa

Preporučeni antibiotici
Svi preporučeni antibiotici su dozvoljeni za vreme laktacije
Način primene
Antibiotik
Neželjena dejstva
Komentar
Peroralno
Flukloksacilin (dikloksacilin-nije registrovan u RS) 500 mg na 6 sati, min. 5 dana
Česta: muka, povraćanje grčevi i dijareja Retka: Anafilaktički šok, holestatska žutica
Ako tretman traje više od 2 nedelje pratiti funkcije jetre.
Intravenski
Flukloksacilin (dikloksacilin)
Kod dokazane alergije na peniciline (isključuje se neposredna i ubrzana alergijska reakcija)
Peroralno
Cefaleksin 500 mg na 6 sati, min. 5 dana
Česta: muka, povraćanje, grčevi, dijareja, ospa Retka: Anafilaktički šok
Cefaleksin se propisuje kod žena koje su alergične na penicilin, ali kod 3-6% žena postoji ukrštena alergijska reakcija na cefalosporineb
Intravenski
Cefazolin 2 g na 8 sati
Kod dokazane neposredne i ubrzane alergijske reakcije na penicilinev
Peroralno
Klindamicin 480 mg na 8 sati, min. 5 dana
Česta: muka, povraćanje, dijareja Retka: Anafilaktička reakcija, poremećaj krvne loze, žutica
Koriste se kao drugi izbor, kada bolesnica ima kontraindikacije za primenu pencilina ili cefalosporina prve i druge generacije.
Intravenski
Linkomicin 600 mg na 8 sati- Nije registrovan u RS
Intravenski
Vankomicin 1.5 gr na 12 sati
Česta: tromboflebitis Retka: Ozbiljne reakcije na koži, npr. “sindrom crvenog čoveka”
Koristiti samo ako je patogen rezitentan na klindamicin i linkomicin
Ako je izolovan vanbolnički soj meticilin rezistentnog S. aureus (MRSA)
Peroralno
Klindamicin 480 mg na 8 sati, 5 dana
Česta: muka, povraćanje, dijareja Retka: Anafilaktička reakcija, poremećaj krvne loze, žutica
Moguća je pojava dijareje, ospe i grčeva i proliva kod beba zbog poremećaja crevne flore

aKasne alergijske reakcije na penicilin se javljaju posle 72 sata: ospa, angioedem, artralgija i serumska bolest (17).

bNeposredne alergijske reakcije na pencilin se javljaju posle 2-30 minuta: eritem, svrab, urtikarija, rinitis, kijanje, hipotenzija i šok (16).

vUbrzane alergijske reakcije na pencilin se javljaju posle 1-72 sata: eritem, svrab, urtikarija, angioedem, laringoedem, urtikarija i rinitis, kijanje.

Na tablici br. je predlog SZO za lečenje mastitisa (1).

Preporuka SZO za lečenje mastitisa-peroralni antibiotici

Antibiotik
Dozni režim tokom 10-14 dana
Eritromicin
E 250 – 500 mg na 6 sati
Flukloksacilin
250 mg na 6 sati
Dikloksacilin
125-500 mg na 6 sati
Amoksicilin
250-500 mg na 6 sati
Cefaleksin
250-500 mg na 6 sati

SZO ne preporučuje penicilin i ampicilin zbog rastuće rezitencije S. aureus na ove lekove.

Beta-laktamaza rezistentni penicilini uskog spektra, kao što je Flukloksacilin i dikloksacilin  su antibiotici izbora za lečenje mastitisa (16).  Oba predložena antibiotika su kompatibilna sa dojenjem. Samo mala  količina flukloksacilina ili dikloksacilina se izlučuju putem mleka, pa je njihova koncentracija kod odojčeta mala i ne bi trebala da izaziva neželjena dejstva. Dikloksacilin nije registrovan u RS. Prva generacija cefalosporina takođe je efikasna kao prva linija lečenja za pacijente preosetljive na penicilin (isključujući neposrednu i ubrzanu preosjetljivost (16). Samo male količine cefaleksina se izlučuju putem mleka, pa je malo  verovatno da će prouzrokovati neželjena dejstva kod odojčeta.  Linkozamidi, klindamicin i linkomicin se preporučuje kod bolesnica koje imaju u anamezi neposredne i ubrzane alergijske reakcije na peniciline. Linkomicin nije registrovan u RS. Vankomicin se koristi kao rezervni  antibiotik za pacijente sa neposrednom i ubrzanom alergijskom reakcijom na peniciline  i cefalosporine, kao i kod bolesnica kod kojih je suspektna infekcija izazvana sa MRSA Vankomicin se izlučuje putem mleka u maloj količini, što isključuje ozbiljna neželjena dejstva kod beba.

Mastitis izazvan multirezitentnim bolničkim patogenima (npr. MRSA-bolnički soj) se leči kauzalno, tj. prema antibiogramu se bira antibiotik na koji je izolovani patogen najviše osetljiv, što se procenjuje prema minimalnoj inhibitornoj koncentraciji (MIC90). Potrebno je proceniti odnos rizika za odojče i koristi za majku. Kod nužne primene antibiotika koji se ne preporučuju tokom dojenja, potrebno je obustaviti dojenje do izlečenja teške infekcije.

Primena lekova za bol

Paracetamol se smatra bezbednim analgetikom i antipiretikom tokom laktacije i lek je izbora za kratkotrajnu analgeziju kod mastitisa praćenog povećanom telesnom temperaturom (16). Uobičajena dnevna doza je 500mg-1gr, na 6 sati. Maksimalna doza paracetamola ne treba da bude veća od 4gr dnevno (18). Naša Agencija za lekove ne preporučuje primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) tokom dojenja.

Najčešći patogeni odgovorni za različite vrste infekcija dojke i preporučeni antibiotici su prikazani  u Tabeli (3). Vodeći princip u lečenju infekcije dojke je da se primene antibiotici  što je ranije to moguće kako bi se zaustavilo formiranje apscesa; ako infekcija ili upala ne uspeju da se reše posle jednog kursa antibiotika, onda postoji sumnja da se formirao apsces ili da postoji tumor dojke (15).

Uzorčnici i terapija različitih vrsta mastitisa

Vrsta mastitisa
Uzročnik
Za pacijentkinje koje nisu alergične na penicilin
Za pacijentkinje koje su alergične na penicilin
Neonatalni
Staphylococcus aureus (retko Escherichia coli)
Flukloksacilin 500 mg, 4 puta dnevno
Eritromicin 500 mg, 2 puta dnevno
Laktacioni
Staphylococcus aureus retko Staphylococcus epidermidis i streptokoke
Flukloksacilin 500 mg, 4 puta dnevno
Eritromicin 500 mg, 2 puta dnevno
Kožni
Staphylococcus aureus
Flukloksacilin 500 mg ,4 puta dnevno
Eritromicin 500 mg, 2 puta dnevno
Van laktacije
Staphylococcus aureus, Enterokoke, anaerobne streptokoke, Bacteroides spp.
Amoksicilin+klavulanska kiselina 375+125 mg , 3 puta dnevno
Erythromycin 500 mg, 2 puta dnevno + Metronidazol 200 mg, 3 puta dnevno

MOLIMO VAS DA OVO IMATE U VIDU!

Ovaj sajt je informativno-edukativnog karaktera. Cilj nam je da osobama sa oboljenjima dojke pružimo korisne informacije o simptomima i lečenju bolesti.
Ukoliko Vam se učini da imate neke od navedenih simptoma OBAVEZNO se javite lekaru. Nikako NEMOJTE sami primenjivati navedene terapije bez prethodne konsultacije sa lekarom!

LITERATURA

1. World Health Organisation. Infectious Mastitis. Mastitis causes and Management. Geneva: WHO; 2000

2. William L, Weston and AT Lane. Neonatal dermatology. In: Fitzpatrick TB, Eisen AZ, Wolff K, Freedberg IM, Austen KF, editors. Dermatology in general medicine. vol 4. New York: Mc GrawHill;1993. p. 2941−60.

3. Harris JR. Lippman M.E., Morrow M. ,Osborne K.C.Diseases of the breast 5th ed.  2014.

4. Gollapalli V, Liao J, Dudakovic A, et al. Risk factors for development and recurrence of primary breast abscesses. J Am Coll Surg 2010;211:41.

5. Dixon JM. Breast infection. In: Dixon JM, ed. ABC of breast diseases. 4th ed. d. London: Wiley-Blackwell 2012.

6. Dixon JM. ABC of breast diseases: breast infection. Br J Med 1994; 309(6959): 946−9.

7. Loffler CA, Macdougall C. Update on prevalence and treatment of methicillin-resistant Staphylococcus aureus infections. Expert Rev Anti Infect Ther 2007;5(6):961-81.

8. Jonsson S, Pulkkinen MO. Mastitis today: incidence, prevention and treatment. Annales Chirurgiae Et Gynaecologiae.Supplementum, 1994, 208:84-87.

9. Kaufmann R, Foxman B. Mastitis among lactating women: Occurrence and risk factors. Social Science and Medicine, 1991, 33(6):701-705.

10. Kessler E, Wolloch Y. Granulomatous mastitis: a lesion clinically simulating carcinoma. Am J Clin Path/1972;58:642-646

11. Jorgensen MB, Nielsen DM. Diagnosis and treatment of granulomatous mastitis. Am J Med 1992;93:97-101

12. Patel RA, Strickland P, Sankara IR, Pinkston G, Many W, Rodriguez M: Idiopathic granulomatous mastitis: case reports and review of literature. J Gen Intern Med. 2009, 25 (3): 270-273.

13. Alper Akcan, A. Bahadir Öz,* Serap Dogan, Hülya Akgün, Muhammet Akyüz, Engin Ok, Mustafa Gök, and Tutkun Talih :Idiopathic Granulomatous Mastitis: Comparison of Wide Local Excision with or without Corticosteroid Therapy Breast Care (Basel). 9(2): 111–115. 2014

14. Akbulut S, Yilmaz D, Bakir S. Methotrexate in the management of idiop athic granulomatous mastitis: review of 108 published cases and reports ts of four cases. Breast J 2011;17(6):661–668.

15. Hughes LE, Mansel RE, Webster DJT. Infections of the breast. In: Hughes LE, Mansel RE, Webster DJT, eds. Benign disorders and diseases of the breast: concepts and clinical management. 3rd ed. London: WB Saunders 2009.