ХАМАРТОМ

Др Мерима Горан

Шта су хамартоми?

Хаматроми су углавном бенигне промене које представљају зрела али архитектонски непотпуно организована ткива на локализацији која и нормално садржи та ткива. Иако их многи сврставају у туморима сличне промене, јер заправо представљају малформације у развоју, они ипак могу бити и праве неопластичне лезије с обзиром да путем соматских мутација долази до хромозомских аберација.
Термин хамартом први пут је употребљен од стране Аригонија и сар. 1971 године.

КОЈА ЈЕ УЧЕСТАЛОСТ ЈАВЉАЊА ХАМАРТОМА?

Хамартоми дојке сврставају се у бенигне туморе чија инциденција износи од 0.7 – 4.8%. Њихова инциденција је у порасту али је она пре свега одраз употребе скрининга за карцином дојке када се ове лезије чешће дијагностикују. Стога, ове промене углавном представљају инцидентан налаз. Иако је инциденција привидно у порасту, ови тумори су и даље веома ретки те се у литератури описују као појединачни случајеви или серије случајева.
Иако је забележено пар случајева код мушкараца, ове промене су генерално чешће код жена, и то углавног средњег животног доба, док су у педијатријској (препубертетској) поулацији изузтно ретки.

КАКО СЕ МАНИФЕСТУЈУ?

Клинички се презентују као спорорастућа, чврста туморска маса у дојци, овалног до округлог облика, покретна, јасно ограничена, глатке површине. Могу бити различитих димензија, од мањих непалпабилних, случајно откривених промена, па све до великих палпабилних маса у дојци чак и преко 10 цм.

ОД ЧЕГА СУ САСТАВЉЕНИ?

Хистолошки се ради о бенигној лезији изграђеној од епителног, фиброзног и масног ткива у различитој пропорцији, а како су ова ткива саставни елементи дојке, хамартоми се често називају “дојка унутар дојке”. Зависно од тога која компонента преовладава користе се различити термини за опис ових промена: липофиброаденоми, фиброаденолипоми или аденолипоми. Миоидни хамартом је редак облик који поред масног ткива садржи и глатко мишићно ткиво. Такође, у овим туморима могу да постоје микрокалцификације али и осификација.

ЗБОГ ЧЕГА НАСТАЈУ?

Етиопатогенеза није довољно позната, али као што је речено, верује се да је у питању дисгенеза пре него прави тумор. Као могући етиопатогенетски фактори наводе се женски хормони с обзиром да је на појединим туморима доказазана експресија естрогенских и прогестеронских рецептора. Глатко мишићна компонента у миоидним хамартомима вероватно је порекла зида крвних судова, мамиле, миоепителних ћелија дојке или недиферентованих стромалних ћелија. Такође је могући механизам настанка и метаплазија стромалних ћелија у мишићне, јер је имунохистохемијски у миоидним хамартомима доказана ЦД4 +, СМА +, као и експресија дезмина и виментина.
Хамартоми су чест налаз у склопу Cowden синдрома, који представља редак аутозомно доминантно наследан синдром који настаје због мутације ПТЕН тумор супресорног гена. Карактерише се појавом мултиплих хамартома коже, слузница, мозга, дојки, тироидее и гастроинтестиналног тракта, абнормалностима ЦНС-а, као и повећаним ризиком од развоја карциома дојке и штитасте жлезде у односу на општу популацију.

ДА ЛИ СУ ОПАСНИ?

Описани су и случајеви развоја инвазивног карцинома у хамартому. Малигна трансформација је могућа с обзиром на присуство епителне компоненте у тумору које преко ћелијске атипије води ка развоју карцинома. Дифенцијално дијагностички ови тумори се могу заменити са фиброаденомима, али у њима нема масног ткива.

КАКО СЕ ОТКРИВАЈУ?

Ултразвучно се ове промене приказују као солидне, јасно дефинисане, аваскуларне, нехомогене са хипо- и хиперехогеним пољима, зависно од количине жлезданог, фиброзног и масног ткива. Мамографски се приказују као овалне или округле лезије, нехомогене са радионепрозирним и прозирним пољима зависно од грађе, јасно ограничени танком капсулом. Уколико имају велику количину фиброзног ткива тада су хомогеније грађе и тешко се разликују од фиброаденома, а уколико имају већу количину масног ткива тешко се разликују од липома. На МРИ ове промене се приказују као хетерогене, а након апликације контраста показују углавном бенигну, тип 1 криву.

КАКО СЕ ЛЕЧЕ?

Терапија избора је оперативно лечење, хируршка ексцизија тумора у целости. Енуклеација ових тумора је обично лака јер су углавном инкапсулирани или са псеудокапсулом. Рецидиви су ретки након хируршке ексцизије.

МОЛИМО ВАС ДА ОВО ИМАТЕ У ВИДУ!

Овај сајт је информативно-едукативног карактера. Циљ нам је да особама са обољењима дојке пружимо корисне информације о симптомима и лечењу болести.
Уколико Вам се учини да имате неке од наведених симптома ОБАВЕЗНО се јавите лекару. Никако НЕМОЈТЕ сами примењивати наведене терапије без претходне консултације са лекаром!

Литература

1. Amir RA, Sheikh SS. Breast hamartoma: A report of 14 cases of an under-recognized and under-reported entity. Int J Surg Case Rep. 2016; 22:1-4.

2. Bhatia M, Ravikumar R, Maurya VK, Rai R. “Breast within a breast” sign: Mammary hamartoma. Med J Armed Forces India. 2015 Oct; 71(4): 377-9.

3. Presazzi A, Di Giulio G, Calliada F. Breast hamartoma: ultrasound, elastosonographic, and mammographic features. Mini pictorial essay. J Ultrasound. 2015 Jul 26; 18(4): 373-7.

4. Sevim Y, Kocaay AF, Eker T, Celasin H, Karabork A, Erden E, Genc V. Breast hamartoma: a clinicopathologic analysis of 27 cases and a literature review. Clinics (Sao Paulo). 2014 Aug; 69(8):515-23.

5. Gupta SS, Singh O, Hastir A, Arora G, Sabharwal G, Mishra H. Breast hamartoma with intrathoracic extension in a 13-year-old boy. J Cancer Res Ther. 2010 Jan-Mar; 6(1): 86-8.