МАМОГРАФИЈА

Др Мерима Горан

Шта су хамартоми?

           У нашој средини евидентан је пораст броја броја оболелих од малигних обољења дојке. Тако према доступним подацима Института за заштиту здравља – Батут, Београд и Централног регистра за рак Институа за онкологију Војводине карцином дојке учествује са 26% у укупном броју жена оболелих од малигних болести, док од укупног броја умрлих жена које су имале злоћудну болест, око 18% је оних које су имале карцином дојке. Годишње се у Србији региструје преко 4000 жена оболелих од рака дојке и очекује се повећање тог броја до 2020.г.

           Управо зато пажња јавности окренута је ка дијагностичким методама у откривању болести.  У фокусу је мамографија – дијагностичка метода за откривање болести дојке која користи врло ниске дозе рендген (џ) зрака. Преглед изводи обучен радиолошки техничар, а снимају се обе дојке из два правца. Преглед најчешће траје пар минута. Техничар мора добро да постави сваку дојку при снимању, уз   коришћење компресије (притиска) при снимању, што траје само пар секунди и користи се како би се добио што мањи волумен снимљене дојке, што води јаснијем снимку и прецизнијој дијагностици. Преглед није лако и брзо обавити.  Управо зато је потребно обострано разумевање, сарадња, као и опуштеност сваке жене при снимању. Обзиром да свака жена има читав низ питања и недоумица, врло је битан разговор и преглед дојки пре мамографског снимања.Снимања се обављају уз поштовање сваке личности.

           Једно од начешћих питања је да ли је мамографија као метода штетна, јер користи рендгенско (х) зрачење, као и да ли у раном откривању тумора постоји адекватна замена за мамографију?

           Упоређујући податке о јонизујућим дозама при снимању плућа и дојки, мамографија, посебно на дигиталним апаратима, најмање је двоструко нижих доза у односу на класичну радиографију плућа и срца, најмање четвороструко нижих доза у односу на снимање слабинске кичме, а чак десетоструко нижих доза у односу на снимање грудног коша компјутеризованом томографијом – скенером. Снимање дојки изводи се на дигиталном мамографу уз минималне дозе јонизујућег зрачења и уз тзв „меку компресију“ при снимању. Предност дигиталног мамографа у нашој средини посебно се истиче кроз систем за слање, архивирање и обраду слике, тзв ПАКС. Мора се истаћи да нема праве замене за мамографски преглед. То нису ни ултразвук, нити магнетна резонанца. Дојке се са годинама мењају, масно ткиво замењује жлездано и само мамографски, такве дојке постају боље видљиве у циљу разликовања малих тумора. Највећа предност мамографије је у откривању микрокалцификација, које представљају врло ситна неправилна зрнца калцијумске прашине, која се накупља у жлезданим каналићима или у жлезданом ткиву као први знак појаве рака дојке.  Велика пажња се при прегледу посвећује изгледу и раширености преосталог жлезданог ткива у дојкама, а посебно се бележи постојање асиметрије између дојки. У циљу подизања дијагостичке тачности мамографских прегледа уведене су последњих година и допунске мамографске тенхике, као што су томосинтеза (приказ дојке у више пресека) и контрастна мамографија (мамографско снимање након интравенски датог јодног контраста, као при снимању скенером). Пракса је да радиолог обавезно мамографски преглед допуни циљаним ултразвучним прегледом при чему користимо и најмодерније ултразвучне технике, као што су мајкропјур и еластографија. Треба нагласити да је тачност ултразвука у откривању малигне болести дојке значајно нижа ( испод 60%) у односу на мамографски преглед (преко 75%). Мамографски преглед  допуњен ултразвуком повећава тачност дијагностике на преко 85%, док уз преглед дојки магнетном резонанцом тачност у откривању рака дојке расте преко 95%. Многе жене имају и дилему зашто се не врше прегледи само магнетном резонанцом. Мора се нагласити да се мамографски преглед обавља брзо и једноставно, јефтин је и поновљив, што је посебно значајно за широку популацију, а снимке може лако да очита и експерт у другој институцији, граду и земљи.  Преглед магнетном резонанцом тешко је доступан за широку популацију, дуго траје, скуп је ,тешко поновљив, захтева давање контрастног средства, понекад захтева у додатку ултразвучно разјашњење неких детаља.

           Наша искуства указују да 20 до 25% жена, између 45 и 70 године живота није радило мамографски преглед, а око 50% жена поменуте популације нередовно одлази на мамографске прегледе, уместо сваке друге године, долазе на трећу до пету годину. Исправан самопреглед дојки редовно обавља  тек свака четврта жена. Управо из претходних података види се да је једна од највећих заблуда у нашој средини да је један мамографски преглед довољан и да тиме завршавамо дијагностику болести дојке. У случају негативног мамографског налаза (непостојање знакова малигне болести), следећа контрола се заказује за најдаље две године. То значи да жене у доби између 45. и 70. године обаве најмање дванаест планираних прегледа.

           За разлику од оних жена које се плаше зрачења, има пацијенткиња млађих од 40 година које инсистирају на мамографском прегледу и без праве клиничке потребе. Треба објаснити да се малигни тумори у највећем броју јављају код жена преко 45 година, такође код млађих жена добро је очувано жлездано ткиво, па такве дојке нису мамографски једноставне за очитавање, а чува се популација млађа од 40 година од  непотребног зрачења у циљу очувања наталитета.

           С друге стране наша искуства у спровођењу дијагностичке мамографије са високом сумњом на малигнитет у око 7% жена, уз упућивање  преко 12% пацијенткиња на мамографски преглед за шест месеци указују на потребу спровођења прегледа раног откивања рака дојке у широј популацији.

           Многе збуњује разлика на којој се инсистира у спровођењу дијагностичких и тзв. скрининг мамографија. Ради се о технички гледано истом дијагностичком прегледу, али је приступ очитавању  различит. Код дијагностичких мамографија пацијенткиње се упућују на мамографски преглед, некад из разлога праћења у циљу раног откривања болести, некад због клиничког налаза који указује на промену у дојци која се може опипати, или због болне дојке , а некад и због породичног ( наследног) оптерећења малигном болести дојке. Оцена мамографског налаза може се кретати од негативне (1 и 2), потребна је провера за шест месеци (3), односно сумња на малигнитет различитог степена (4а, 4б и 4ц), као и потврда малигнитета (5). У наставку дијагностичке мамографије може се спровести ултразвучни преглед дојки .

           Код скрининг мамографских прегледа позивају се све жене одређеног животног доба (од 45. до 69.г.) и основна оцена мамографског налаза своди се на негативан налаз ( нема знакова постојања малигне болести) у виду оцене 1 и 2, одн постојање сумње на малигнитет, у виду оцене 4 и 5, што захтева хитну даљу углавном хируршку обраду. У врло малом броју случајева мамографски налаз не доводи до закључка ( оцена 0). За разлику од дијагностичких мамографија , скрининг мамографије очитавају бар два радиолога независно, и накнадно у случају неслагања налаза, мора се обавити додатно вештачење налаза. Скрининг мамографије захтевају много већу посвећеност мамографијама, бољу организацију, виши ниво знања, одлучивања и строжије критеријуме у оцени квалитета налаза, односно грешака. Промашени карцином је ужасна грешка, мада налаз на мамографији не мора бити пресудан у откривању сваког тумора, али на скрининг мамографији грешка је и већи број жена да се позивају на преглед због лажно сумњивог налаза.

МОЛИМО ВАС ДА ОВО ИМАТЕ У ВИДУ!

Овај сајт је информативно-едукативног карактера. Циљ нам је да особама са обољењима дојке пружимо корисне информације о симптомима и лечењу болести.
Уколико Вам се учини да имате неке од наведених симптома ОБАВЕЗНО се јавите лекару. Никако НЕМОЈТЕ сами примењивати наведене терапије без претходне консултације са лекаром!