Атером на дојци — запушена лојна жлезда

Прим др Милош Почековац

Шта је атером?

Атером је бенигни тумор поткожног ткива. Понекад се назива и епидермоидна циста. Представља повећано накупљање себума и ћелија коже. Атероми се углавном налазе на глави, лицу, врату, али и на другим деловима тела.

Да ли је опасан? Атером је доброћудна промена. Малигна трансформација зида цисте јавља се врло ретко — у 0,045% случајева.

Зашто одједном заболи? Атером сам по себи не боли. Постаје болан када се упали, а до упале најчешће дође после покушаја да се чвор истисне. Зато га не треба ни притискати ни цедити.

Мора ли да се вади? У дојци — по правилу да, али не зато што је опасан. Атером у дојци расте дубоко, између масног ткива и млечне жлезде, па га је тешко разликовати од других промена самим прегледом. Зато се вади цео, заједно са капсулом, и шаље на патохистолошку анализу. Захват је мали рез на кожи, у локалној анестезији.

Узрок настајања?

Узрок настанка је најчешће блокада секреције лојних жлезда, али може бити и последица повреде или инфекције коже.

Себацеална циста је тип епидермоидне цисте која се формира као колекција кератинског материјала. Себум, који иначе има улогу у заштити коже, секретују лојне жлезде у поткожном ткиву. Долази до накупљања липида, кристала холестерола и ћелија коже и формирања чвора који је обложен сквамозним епителом. Може да настане и због генетске предиспозиције.

Клинички, епидермоидна циста представља тврд чвор у кожи. Међутим, у дојци лезија често расте дубоко унутар поткожног ткива дојке и налази се између масног ткива и млечне жлезде. Због тога је клиничка дијагностика отежана. На ултрасонографији се види као чврста, ограничена и комплексна маса.

Атером постаје болан када се упали, односно када дође до продора бактерија у њега (нпр. када пацијент покушава да истисне чвор). Дерматолози саветују да се чвор не дира, односно да се не притиска, како не би дошло до инфекције. Уколико су пречника преко 5 цм називају се гигантске епидермоидне цисте, које се ретко јављају у дојкама.

Атером се може потпуно извадити (ексцидирати) кроз мали рез на кожи у локалној анестезији.

Лечење

Лечење некомпликоване епидермоидне цисте подразумева потпуну ексцизију заједно са капсулом.

Малигна трансформација зида епидермоидне цисте јавља се врло ретко (0,045%). Због тога се за дефинитивну хистопатолошку дијагнозу обично препоручује ексцизија свих епидермоидних циста у дојкама и тако искључује могућност малигне лезије са наизглед бенигним особинама, односно спречавају потенцијалне компликације попут инфекције и малигне трансформације.

Стање после инцизије и евакуације гноја и атерома

Погледајте и: липом дојке · маститис · ултразвучни преглед дојки