Хамартоми дојке - Прим. др Милош Почековац

Шта је хамартом?

Др Мерима Горан

Хаматроми су углавном бенигне промене које представљају зрела али архитектонски непотпуно организована ткива на локализацији која и нормално садржи та ткива. Иако их многи сврставају у туморима сличне промене, јер заправо представљају малформације у развоју, они ипак могу бити и праве неопластичне лезије с обзиром да путем соматских мутација долази до хромозомских аберација.
Термин хамартом први пут је употребљен од стране Аригонија и сар. 1971 године.

Која је учесталост јављања хамартома?

Хамартоми дојке сврставају се у бенигне туморе чија инциденција износи од 0.7 – 4.8%. Њихова инциденција је у порасту али је она пре свега одраз употребе скрининга за карцином дојке када се ове лезије чешће дијагностикују. Стога, ове промене углавном представљају инцидентан налаз. Иако је инциденција привидно у порасту, ови тумори су и даље веома ретки те се у литератури описују као појединачни случајеви или серије случајева.
Иако је забележено пар случајева код мушкараца, ове промене су генерално чешће код жена, и то углавног средњег животног доба, док су у педијатријској (препубертетској) поулацији изузтно ретки.

Како се манифестује?

Клинички се презентују као спорорастућа, чврста туморска маса у дојци, овалног до округлог облика, покретна, јасно ограничена, глатке површине. Могу бити различитих димензија, од мањих непалпабилних, случајно откривених промена, па све до великих палпабилних маса у дојци чак и преко 10 цм.

Од чега су састављени?

Хистолошки се ради о бенигној лезији изграђеној од епителног, фиброзног и масног ткива у различитој пропорцији, а како су ова ткива саставни елементи дојке, хамартоми се често називају “дојка унутар дојке”. Зависно од тога која компонента преовладава користе се различити термини за опис ових промена: липофиброаденоми, фиброаденолипоми или аденолипоми.
Миоидни хамартом је редак облик који поред масног ткива садржи и глатко мишићно ткиво. Такође, у овим туморима могу да постоје микрокалцификације али и осификација.

Због чага настају?

Етиопатогенеза није довољно позната, али као што је речено, верује се да је у питању дисгенеза пре него прави тумор. Као могући етиопатогенетски фактори наводе се женски хормони с обзиром да је на појединим туморима доказазана експресија естрогенских и прогестеронских рецептора. Глатко мишићна компонента у миоидним хамартомима вероватно је порекла зида крвних судова, мамиле, миоепителних ћелија дојке или недиферентованих стромалних ћелија. Такође је могући механизам настанка и метаплазија стромалних ћелија у мишићне, јер је имунохистохемијски у миоидним хамартомима доказана ЦД4 +, СМА +, као и експресија дезмина и виментина.
Хамартоми су чест налаз у склопу Cowden синдрома, који представља редак аутозомно доминантно наследан синдром који настаје због мутације ПТЕН тумор супресорног гена. Карактерише се појавом мултиплих хамартома коже, слузница, мозга, дојки, тироидее и гастроинтестиналног тракта, абнормалностима ЦНС-а, као и повећаним ризиком од развоја карциома дојке и штитасте жлезде у односу на општу популацију.

Да ли су опасни?

Описани су и случајеви развоја инвазивног карцинома у хамартому. Малигна трансформација је могућа с обзиром на присуство епителне компоненте у тумору које преко ћелијске атипије води ка развоју карцинома. Дифенцијално дијагностички ови тумори се могу заменити са фиброаденомима, али у њима нема масног ткива.

Како откривају?

Ултразвучно се ове промене приказују као солидне, јасно дефинисане, аваскуларне, нехомогене са хипо- и хиперехогеним пољима, зависно од количине жлезданог, фиброзног и масног ткива. Мамографски се приказују као овалне или округле лезије, нехомогене са радионепрозирним и прозирним пољима зависно од грађе, јасно ограничени танком капсулом. Уколико имају велику количину фиброзног ткива тада су хомогеније грађе и тешко се разликују од фиброаденома, а уколико имају већу количину масног ткива тешко се разликују од липома. На МРИ ове промене се приказују као хетерогене, а након апликације контраста показују углавном бенигну, тип 1 криву.

Како се лече?

Терапија избора је оперативно лечење, хируршка ексцизија тумора у целости. Енуклеација ових тумора је обично лака јер су углавном инкапсулирани или са псеудокапсулом. Рецидиви су ретки након хируршке ексцизије.

Литература

1. Amir RA, Sheikh SS. Breast hamartoma: A report of 14 cases of an under-recognized and under-reported entity. Int J Surg Case Rep. 2016; 22:1-4.

2. Bhatia M, Ravikumar R, Maurya VK, Rai R. “Breast within a breast” sign: Mammary hamartoma. Med J Armed Forces India. 2015 Oct; 71(4): 377-9.

3. Presazzi A, Di Giulio G, Calliada F. Breast hamartoma: ultrasound, elastosonographic, and mammographic features. Mini pictorial essay. J Ultrasound. 2015 Jul 26; 18(4): 373-7.

4. Sevim Y, Kocaay AF, Eker T, Celasin H, Karabork A, Erden E, Genc V. Breast hamartoma: a clinicopathologic analysis of 27 cases and a literature review. Clinics (Sao Paulo). 2014 Aug; 69(8):515-23.

5. Gupta SS, Singh O, Hastir A, Arora G, Sabharwal G, Mishra H. Breast hamartoma with intrathoracic extension in a 13-year-old boy. J Cancer Res Ther. 2010 Jan-Mar; 6(1): 86-8.