Управо зато пажња јавности окренута је ка дијагностичким методама у откривању болести. У фокусу је мамографија – дијагностичка метода за откривање болести дојке која користи врло ниске дозе рендген (х) зрака. Преглед изводи обучен радиолошки техничар, а снимају се обе дојке из два правца. Преглед најчешће траје пар минута. Техничар мора добро да постави сваку дојку при снимању, уз коришћење компресије (притиска) при снимању, што траје само пар секунди и користи се како би се добио што мањи волумен снимљене дојке, што води јаснијем снимку и прецизнијој дијагностици. Преглед није лако и брзо обавити. Управо зато је потребно обострано разумевање, сарадња, као и опуштеност сваке жене при снимању. Обзиром да свака жена има читав низ питања и недоумица, врло је битан разговор и преглед дојки пре мамографског снимања.Снимања се обављају уз поштовање сваке личности.

    Једно од начешћих питања је да ли је мамографија као метода штетна, јер користи рендгенско (х) зрачење, као и да ли у раном откривању тумора постоји адекватна замена за мамографију?

    Упоређујући податке о јонизујућим дозама при снимању плућа и дојки, мамографија, посебно на дигиталним апаратима, најмање је двоструко нижих доза у односу на класичну радиографију плућа и срца, најмање четвороструко нижих доза у односу на снимање слабинске кичме, а чак десетоструко нижих доза у односу на снимање грудног коша компјутеризованом томографијом – скенером. Снимање дојки изводи се на дигиталном мамографу уз минималне дозе јонизујућег зрачења и уз тзв „меку компресију“ при снимању. Предност дигиталног мамографа у нашој средини посебно се истиче кроз систем за слање, архивирање и обраду слике, тзв ПАКС. Мора се истаћи да нема праве замене за мамографски преглед. То нису ни ултразвук, нити магнетна резонанца. Дојке се са годинама мењају, масно ткиво замењује жлездано и само мамографски, такве дојке постају боље видљиве у циљу разликовања малих тумора. Највећа предност мамографије је у откривању микрокалцификација, које представљају врло ситна неправилна зрнца калцијумске прашине, која се накупља у жлезданим каналићима или у жлезданом ткиву као први знак појаве рака дојке. Велика пажња се при прегледу посвећује изгледу и раширености преосталог жлезданог ткива у дојкама, а посебно се бележи постојање асиметрије између дојки. У циљу подизања дијагостичке тачности мамографских прегледа уведене су последњих година и допунске мамографске тенхике, као што су томосинтеза (приказ дојке у више пресека) и контрастна мамографија (мамографско снимање након интравенски датог јодног контраста, као при снимању скенером). Пракса је да радиолог обавезно мамографски преглед допуни циљаним ултразвучним прегледом при чему користимо и најмодерније ултразвучне технике, као што су мајкропјур и еластографија. Треба нагласити да је тачност ултразвука у откривању малигне болести дојке значајно нижа ( испод 60%) у односу на мамографски преглед (преко 75%). Мамографски преглед допуњен ултразвуком повећава тачност дијагностике на преко 85%, док уз преглед дојки магнетном резонанцом тачност у откривању рака дојке расте преко 95%. Многе жене имају и дилему зашто се не врше прегледи само магнетном резонанцом. Мора се нагласити да се мамографски преглед обавља брзо и једноставно, јефтин је и поновљив, што је посебно значајно за широку популацију, а снимке може лако да очита и експерт у другој институцији, граду и земљи. Преглед магнетном резонанцом тешко је доступан за широку популацију, дуго траје, скуп је ,тешко поновљив, захтева давање контрастног средства, понекад захтева у додатку ултразвучно разјашњење неких детаља.