- Еуромедик, Булевар уметности 29, Београд
Шта су цисте дојке?
Др Милена Стојановић
Прим др Милош Почековац
др Сава Стајић
Цисте дојке спадају једно од најчешћих бенигних обољење дојке. Процењено је да ће 7-10% свих жена током свог репродуктивног живота да развије цисту на дојци. Неке студије су показале присуство цисти у 27% случајева од 300 жена код којих је урађена мастектомија. По Хагенсу велике цисте су оне које су довољно велике да могу да се напипају.
Макроцисте
или палпабилне цисте чине око 20% -25% случајева и могу бити пречника 2,5-5цм.
Микроцисте
или непалпабилне, субклиничке су у већини случајева и могу да се визуализују мамографијом, ултразвуком или на микроскопском прегледу.
Цисте садрже различите хемијске супстанце, укључујући пигментисане производе апокрине секреције, производе липофусцина, липопротеина, хемоглобина 5
Цисте се обично јављају између 35. и 50. године и могу нестати после менопаузе осим у случају узимања супституционе хормонске терапије. Студије су показале да у 78% жена цисте се јављају између 35-50. године живота, а да само 2,3% испод 30. године. Изузтно ретко се јављају код старијих жена и не показују тенденцију раста. Могу бити повезане са папиларним тумором када је течност у цисти крвава.
Док већина цисти садрже 5 до 10 милилитара течности, неке цисте могу да садрже више од 75 мл.
Цисте су чест налаз у дојкама. То је епителизивани простор испуњен течношћу. Епител се обично састоји од два слоја: унутрашњег (лумена) епителног слоја и спољашњег слоја миоепителних ћелија. Обично су мултифокалне и билатералне и у великој мери се разликују по броју и величини.
Због чега настаје?
Тачан механизам настанка цисти није јасан, али се претпоставља да вишак естрогена над прогестероном може да има улогу у настанку цисти. Током менструалног циклуса, строма и епител дојке пролазе понављани процес инволуције, и изгледа да је циста нус-производ абнормалности овог процеса. Цисте потичу из терминалних канала лобуларних јединица. Ако строма која окружује лобуларну јединицу пребрзо инволуира, епител ацинуса остаје, и може да формира микроцисте. Ово су прекурсори макроцистама.
Да ли су болне цисте?
Обично су асимптоматске, безболне и жена их случајно открива. Међутим, постоје болне или симптоматске цисте. Бол настаје услед развлачења околног ткива или цурења течности у ткиво што изазива хемијску реакцију. Бол обично није повезан са менструалним циклусом и нема великог значаја величина цисти. Међутим, велике и напете цисте могу бити тврђе конзистенције и да указују на суспектну лезију. Код неких жена предменструално може да дође до повећања цисти и болне осетљивости, а након менстраулног циклуса до њиховог смањења у величини и смирења тегоба. Изузетно ретко се дешава да циста има комуникацију са брадавицом и на тај начин може да се испразни.
Уколико се и ултразвучно постави дијагноза цисти потребно је да се уради пункција са аспирацијом.
Како се лече цисте?
Уколико је циста палпабилна и болна потребно је да се уради аспирација цисте.
Шта је аспирација цисте?
Уз помоћ дебеле или широке игле и шприца од 10 или 20 милилитара, аспирирамо цисту.
Да ли је потребна анестезија?
Анестезија није потребна јер је процедура скоро безболна.
Могу ли цисте после аспирације поново да настану?
Цисте могу поново да настану, чак и после аспирације. Разумно је да се поново уради аспирција уколико течност у шприцу није крвава. Међутим, ако се цисте и даље понављају требало би да се уради ексцизија односно хируршки да се у потпуности отклони циста.
Да ли се садржај цисти шаље на испитивање (цитологију)?
Узорак се шаље на цитологију само уколико је течност у цисти крвава.
Шта је комплексна циста?
Комплексна (компликована или атипична) циста је ултразвучна дијагноза која се одликује анехогеном или цистичном и ехогеном или солидном компонентом. Оне су забележене у приближно 5% – 5,5% свих ултразвучно верификованих цисти. За разлику од простих цисти, комплексне цисте имају солидну компоненту или крхотине (дебрисе). Саветује се радиолошко праћење, аспирациона или кор биопсија или ексцизиона биопсија.
Да ли су цисте дојке повезане са раком дојке?
Пре много година аутор Хагенсен је потврдио да се макроскопске цисте повезане са одређеним али сасвим малим ризиком од рака дојки.
Бундред и други аутори су показали повећање ризика за 4,4 пута код жена које су имале аспирацију цисте више од очекиваног ризика. Ризик је још већи код жена мултиплих или билатералних цисти. У једној од серија од 352 жене са цистама, 14 је развило рак дојки током седам година праћења.
Може се рећи да циста може бити индикатор повећаног ризика, али она сама по себи није премалигно стање.
Диксон и други аутори објавили су студију која показује повећање укупног ризика, без обзира на врсту цисти. Главни фактор који утиче на ризик рака дојки у овој студији је старост и то са највећим ризиком код жена које имају цисте пре 45. године. Било би разумно да такве жене уђу у програм скрининга од 40. године
Стопа малигнитета комплексних цисти је 0,3%.
Да ли су цисте дојке повезане са раком дојке?
Пре много година аутор Хагенсен је потврдио да се макроскопске цисте повезане са одређеним али сасвим малим ризиком од рака дојки.
Бундред и други аутори су показали повећање ризика за 4,4 пута код жена које су имале аспирацију цисте више од очекиваног ризика. Ризик је још већи код жена мултиплих или билатералних цисти. У једној од серија од 352 жене са цистама, 14 је развило рак дојки током седам година праћења.
Може се рећи да циста може бити индикатор повећаног ризика, али она сама по себи није премалигно стање.
Диксон и други аутори објавили су студију која показује повећање укупног ризика, без обзира на врсту цисти. Главни фактор који утиче на ризик рака дојки у овој студији је старост и то са највећим ризиком код жена које имају цисте пре 45. године. Било би разумно да такве жене уђу у програм скрининга од 40. године
Стопа малигнитета комплексних цисти је 0,3%.
Хормонска терапија
Коришћење пилула за контрацепцију у циљу регулисања менструалног циклуса може да помогне да се смањи понављање настанка цисти. Али због могућих озбиљних нежељених дејстава, контрацептивних пилула или друге хормонске терапије, као што је тамоксифен, обично се и једино препоручује код жена са тешким симптомима. Диксон и сарадници су доказали да интравенозно давање Трицијумованог хормона (дихидроепиандростерон сулфат) се појављује у течности апокрине циста унутар 2 сата, и остаје у цисти до 2 године. Даназол, спиронолактон и уље жутог ноћурка може спречити овај процес, што отвара могућност терапије. Студије су показале значајно смањење (75%) у броју цисти након давања Даназола, 100 мг три пута дневно за 3 месеца. Корист је била још већа на 6 месеци, односно 3 месеца након престанка терапије. Ово указује на то да би овај третман био од користи у тежим случајевима болних цисти.
Хируршка ексцизија је индикована уколико се цисте после аспирације поново пуне или уколико је течност крвава.
Алтернативне методе у случају болних цисти:
- Избегавање кофеина
- Избегавање соли у исхрани предменструално
- Узимање уља жутог ноћурка
- Удобни грудњаци
- Хладне или топле облоге
- Нестероидни антиинфламаторни лекови (нпр. Бруфен)
Кофеин, со, уље жутог ноћурка делују на болове у дојци, али нема поузданих података да су у вези са цистама у дојци. Ипак, код неких пацијенаткиња долази до смиривања тегоба.
1. Santen RJ, Mansel R. Benign breast disorders. N Engl J Med. 2005;353(3):275–285.
2. Haagensen CD. Disease of the breast. 3rd ed. Philadelphia, Pa: W. B. Saunders; 1996. 267–83.
3. Donegan WL. Common benign conditions of the breast. In: Donegan WL, Spratt JS, eds. Cancer of the Breast, Fifth Edition. St. Louis, MO: Saunders, 2002:67–110.
4. Frank GA, Danilova NV, Andreeva LU, Nefedova NA. WHO classification of tumors of the breast, 2012.
5. O’Malley FP, Bane AL. The spectrum of apocrine lesions of the breast. Adv Anat Pathol 2004;11:1–9.
6. VorherrH.